Re: Labs

by **Ansel Elgort** Wed Sep 17, 2014 11:12 am

Ugrizao sam usnu. "U vrat me moras ubosti" promrmljao sam. "Mada, ja tebe ne bi trebao vidjeti, ni kada bi me dotakla, ne bi te osjetio" slegnuo sam ramenima. "A pravo vrijeme ces vec sama shvatiti" rekao sam, uzimajuci jednu bocicu sa plavom tecnoscu. "Zivjeli" podigao sam bocicu i nakon trenutka oklijevanja, ispio naiskap.

by **Amanda Seyfried** Wed Sep 17, 2014 11:23 am

Htela je da kaže ne, ali bilo je kasno. Divota, pomislila je dok je padao na zemlju. Uzela je špric držeći ga u pripravnosti pa čučla pored Ansela, gledajući ga pažljivo, kao da je tempirana bomba.

by **Ansel Elgort** Wed Sep 17, 2014 11:33 am

Trebalo je par sekundi, mozda i minuta, nisam imao bas pojam o vremenu, da tekucina pocne djelovati. Odjednom sam se uspravio i prvi strah je nastao. Strah koji mi je vjerovatno stvorio film u kojem sam glumio. Pred ocima sam kao gledao film, ali film o svom zivotu. Slike su samo lijetale jedna iza druge, ali sam svaku mogao dobro vidjeti. Strah je bio da sam nakon smrti ostao zaboravljen. Da su svi ljudi meni bliski, se smijali, ostatak zivota uopce me ne pominjuci. I sve sam to vidio za mozda nekoliko sekundi, ali osjecalo se kao mnogo duze. Malena vjecnost.
Nista nisam mogao uraditi, nego li cekati da se zavrsi i umiriti disanje. Nakon toga, nastao je drugi strah, da sam bio zatvoren u nekoj staklenoj sobici, dok su ljudi oko mene prolazili, ne obracajuci paznju. Poceo sam lupati rukama po staklu, ispustajuci zvukove zova upomoc. Amandi sam vjerovatno izgledao kao neki ludjak, koji udara zrak oko sebe, ali trenutno nisam bio svjestan da ovo nije stvarno, tako da nisam mogao usporiti disanje, tako iskljucujuci mogucnost da predjem na sljedeci strah.

by **Amanda Seyfried** Thu Sep 18, 2014 6:50 am

Amandi, koja je inače bila anksiozna, cela situacija delovala je prilično... čudno? Ne, nije bilo prave reči. Nije bilo čudno, niti strašno. Pre je bilo tužno.
Zašto bi se neko toliko mučio, zašto bi iko sebe zarobio na ovaj način?
Anksioznost je stara stvar kod nje, stvar sa kojom je naučila da živi. Vodila je relativno miran život, kao što su joj savetovali, sve dok nije došla ovde. Sa promenom sredine menjaju se i životne navike, pa su se tako promenile i određene stvari u njenom životu. Recimo, devojka koja se ranije plašila gubitka voljenih, smrti i ostalih stvari koje se kad tad moraju desiti, otkrila je sasvim novu vrstu strahova. Strah od pevanja u javnosti, koji njen psihijatar povezuje sa stvarima kojih se seća dok peva, recimo dragih ljudi i 'prošlog života', mada Amanda veruje da je u pitanju ono što se dogodilo na školskoj priredbi pre xy godina. Strah od visine, ali opet ne konkretno visine. Više je u pitanju strah od propadanja, od padanja, i fizičkog i psihičkog. I na kraju, klaustrofobija. Pa, blag oblik klaustrofobije koji se javlja kad god oseti onu mučninu i probadanje u stomak. Potreba za vazduhom.
Gledajući Ansela koji se grčio na podu, izgledajući kao da se davi, pitala se da li da ga ubode i olakša mu muke. Dok je razmišljala grizla je usnu, pitajući se šta bi on želeo, mada ga nije dovoljno poznavala da bi znala. Ipak, odlučila je da mu da još par minuta. Pažljivo ga je uhvatila za ruke, pokušavajući da ga smiri, iako verovatno u njegovj glavi to nije imalo nikakvog značaja.

by **Ansel Elgort** Fri Sep 19, 2014 4:17 am

Odustao sam od lupanja, jer sam vidio da ni kamen ovo staklo ne moze razbiti. Umjesto toga, zatvorio sam oci, pokusavajuci se umiriti. Nekako sam se uspio sjetiti da ovo nije stvarno, iako se tako cinilo.
Bezuspjesno sam pokusao umiriti disanje. Mozda zato sto nisam ni zelio preci na sljedeci strah? Ako me ovaj toliko pogodio, nisam zelio ni pretpostaviti kakav ce sljedeci biti.
Samo sam se nadao da ce me Amanda vec jednom ubosti. Mozda jedna od najcudnijih stvari koje sam ikada u zivotu zazelio.

by **Amanda Seyfried** Sat Sep 20, 2014 2:00 am

Na trenutak se Ansel opet umirio, Amanda nije imala pojma zašto niti šta se dešava u njegovoj glavi a iz nekog razloga je znala da nikada i neće saznati. Stežući inekciju u ruci, razmišljala je šta joj je činiti. Odlučila je da sačeka sledeći napad, nadajući se da će se možda sam probuditi.

by **Ansel Elgort** Sat Sep 20, 2014 8:20 am

Odjednom sam cuo glasan zvuk i kada sam otvorio oci, stakla vise nije bilo. I sve ljude oko mene, zamijenilo je krdo pauka. Naravno, prva logicna stvar koju bi svatko uradio, jeste pobjegao glavom bez obzira, ali problem je bio da se nisam mogao pomjeriti. Jedino sto sam mogao raditi, jeste gledati kako se polako priblizavaju i suzdrzavati se od vristanja kao malo dijete.

by **Amanda Seyfried** Sat Sep 20, 2014 9:07 am

Nakon nekoliko minuta zaključila je da je pravo vreme da ga probudi. Nesigurno mu je ubola iglu u vrat, nadajući se da je pogodila šta god je trbala da pogodi.

by **Ansel Elgort** Sat Sep 20, 2014 9:41 am

Bas kada su pauci poceli gmizati po mojim nogama, i kada sam otvorio usta da dreknem, osjetio sam bol u vratu i prizor pred mojim ocima je nestao. Zadihan sam razgledao oko sebe, shvatajuci sta se desilo. "Ovo nikad vise ne pokusavam" promrmljao sam, brisuci rukom znoj sa cela.

by **Amanda Seyfried** Sat Sep 20, 2014 9:57 am

Zainteresovano ga je posmatrala, klečeći pored njegove glave. "Kako je bilo? Izgledalo je užasno." rekla je smireno, mada je bila prestravljena.

by **Ansel Elgort** Sat Sep 20, 2014 11:50 am

"Bilo je jos gore" naslonio sam glavu na tlo i duboko udahnuo. "Zelis pokusati?" pogledao sam ju tako i izvio slabo usne u smijesak.

by **Amanda Seyfried** Sun Sep 21, 2014 6:30 am

Kada je postavio pitanje krenula je da se smeje iz sveg glasa "Ma jel si ti lud? Prvo, ne želim da mi iko zabada iglu u vrat i drugo, sasvim mi je dovoljno sto moram da se borim sa strahovima u stvarnom svetu."

by **Ansel Elgort** Sun Sep 21, 2014 7:54 am

Odmahnuo sam glavom i nasmijao se. "Zezao sam se samo" uspravio sam se, prvo u sjedeci polozaj, pa onda ustao. "Treba na ovom jos raditi. Prerano sam testirao"

by **Amanda Seyfried** Mon Sep 22, 2014 7:40 am

Ustala je posle nekoliko sekundi, razmišljajući o celom eksperimentu. Naslonila se na radnu površinu prateći ga pogledom "Da li su ti svi strahovi bili pomešani ili odvojeni?"

by **Ansel Elgort** Mon Sep 22, 2014 11:12 am

"Odvojeni, jedan po jedan" promrmljao sam, vracajuci sa stola sve u ormaric. "Da si me samo ostavila jos koji sekund, preplavio bi me val pauka" stresao sam se od same pomisli na to. Problem nisu bili samo pauci, nego bube generalno. Te male gadosti nisam podnosio.

by **Amanda Seyfried** Mon Sep 22, 2014 11:34 am

Pitala se kako bi njeni strahovi delovali odvojeno. Verovatno bi imala samo jedan, mada bi se možda prateći efekti javili na drugi način. Zbunjeno ga je pogledala kada je pomenuo paukove "Haa? O ne, nemoj mi reći da se plašiš buba." grizla je usnu suzdržavajući smeh.

by **Ansel Elgort** Tue Sep 23, 2014 3:15 am

"A ti ne?" podigao sam obrve. "I to nije bio jedan pauk, bilo je more malih gmizavaca. Ne znam razumnu osobu koja se toga ne bi plasila" stresao sam se ponovno.

by **Amanda Seyfried** Tue Sep 23, 2014 9:33 am

Prasla je u smeh pa pokazala prstom na sebe a onda se umirila "Izvini, samo mi je smešno da se pored toliko strahova nekog boji insekata. Oni su samo gadni, ali ne mogu ti ništa. Doduše priznajem da se bojim kada odem u Australiju, uvek imam osećaj da nešto gmiže po meni. Pa, bar je tako bilo ranije." slegla je ramenima pa opet sela na radnu ploču, zamišljeno gledajući kroz prozor "Samo.. samo mi je glupo sve to sa strahovima. Plašiti se za svoj život, za tuđ život, plašiti se buba ili, evo ga moj omiljeni, plašiti se svojih osećanja i iskazivanja istih... to su sve stvari koje te sputavaju." zastala je pa ga pogledala nadajući se da je razumeo šta je htela da kaže.

by **Ansel Elgort** Fri Sep 26, 2014 5:54 am

Klimnuo sam glavom. "I jeste glupo, imati neki strah koji te prati cijeli zivot. Zato ovo i pokusavam uraditi. Da pokusamo prevazici svoje strahove. To ti je moj moto, uvijek uradi ono cega se bojis" slegao sam ramenima i zatvorio ormaric, pa se vratio do nje.

by **Amanda Seyfried** Fri Sep 26, 2014 8:22 am

Nasmejala se glasno "Ali ma daj, koje su šanse da ti naiđe gomila buba i da sve krenu na tebe?"

by **Ansel Elgort** Thu Oct 02, 2014 11:32 am

Zamislio sam se pa odmahnuo glavom. "Ali je zato velika mogucnost da umres i da te svi zaborave" slegao sam ramenima.

by **Amanda Seyfried** Fri Oct 03, 2014 11:21 am

Znalački je podigla prst pa nakrivila glavu "Ali pa šta i da te zaborave? Ti živiš sada i ostavljaš trag, dokaz da si postojao i da si radio nešto. Ljudi te navodno cene, što si poznatiji to će ti se više ulizivati." Spustila je ruke zamišljeno gledajući u neku policu "Stavr je u tome da mi danas previše cenimo život, dajemo mu preveliki značaj a činjenica je da ćemo svi završiti isto. Ako će ti biti lakše, nećeš biti upamćen. Tvoja, ili bilo čija smrt, za druge će predstavljati samo još jedan običan odlazak. Na tvojoj sahrani će plakati a ni tri sata kasnije će se vratiti svojim uobičajenim stvarima." Pogledala ga je smešeći se "To ti kažem kao realista, svi ćemo biti zaboravljeni."

by Sponsored content