Lake Nostos

[Lucy Hale.]

[You must be registered and logged in to see this image.]

[Theo James]

Trčkarao je polako stazom i gledao u telefon, tražeći svoju omiljenu pesmu.

[Amanda Seyfried]

Stajala je naslonjena na ogradu, slikajući jezero po ko zna koji put.

[Theo James]

Zastao je u jednom trenutku i pogledao okolo, jer je sunce zalazilo i pogled je bio zaista divan.

[Amanda Seyfried]

Svetlost se odbijala od površine vode, što se na telefonu nije lepo video. Iznervirano je opsovala, prekoravajući sebe što je ponovo zaboravila fotoaparat.

[Theo James]

Skinuo je slušalice i strpao ih u džep i naslonio se u ogradu. Niue često mogao da vidi ovakav zalazak, pa se nasmešio za sam.

[Amanda Seyfried]

Pažljivo se popela na ogradu kako bi mogla da uhvati veći deo jezera. Bila je preokupljena fotografisanjem da nije ni primetila koliko se nagnula napred sve dok joj telefon nije ispao. U trenutku je samo zbunjeno gledala kako joj telefon ispada a onda je brzo prekrila usta rukama suzbijajući krik kada je isti upao u jezero.

[Theo James]

Čuo je da je nešto upalo u vodu i okrenuo se brzo, primetivši devojku koja se popela na ogradu i odluči da joj priđe. -Hej, je li sve okej? Mislim da bi trebala da siđeš, daj da ti pomognem.

[Amanda Seyfried]

Gledala je mesto gde joj je upao telefon, nadajući se da će se nekom magijom vratiti. Hasta la vista baby. Bilo nam je lepo. Očajno je uzdahnula kada joj je neki dečko prišo pa samo slegnula ramenima hvatajući ga za ruke. Lagano je skočila pa se obgrlila rukama, kao da je izgubila neku važnu osobu a ne telefon. "Mislićeš da sam luda, ali bio mi je baš drag." pokazala je prstom ka vodi.

[Theo James]

Vratio je pogled na mesto gde joj je ispao telefon i prošao rukom kroz kosu. -Da sam siguran da bih ga našao, skočio bih i odglumio džentlmena. -nasmeši se blago i podgine jednu obrvu. -Ovako, nisam siguran koliko je to dobra ideja, s´ obzirom i da je hladno.
-Razumem, i ja sam vezan za svoj telefon, više nego što se primećuje.

[Amanda Seyfried]

Podigne obe obrve "Ne bih ti to tražila, uradila bih sama. Ali da, hladno je." uzdahnula je još jednom, bacivši poslednji pogled na mesto gde je telefon nestao. Amanda je bila ona osoba koja je sve shvatala ozbiljno, ili je takva postala kada je došla ovde? Pre će biti da je to. Ipak se trudila da ostane pozitivna i nasmejana, večiti optimista. "Nije mi čak toliko do telefova, već do brojeva, i slika i..." odmahnula je glavom stavljajući tačku na tu temu. Na sreću, sve slike, muziku, brojeve, sve je imala i na kompjuteru. Nabacila je osmeh kada mu je pružala ruku "Amanda, hvala što bi ga izvadio."

[Theo James]

-Pa zar misliš da bih ti dozvolio? -podigne kažiprst i pomeri ga par puta brzo levo-desno. -Nikako. Verovatno bih se onda osećao jako loše, jer veruj mi, svaki postupak utiče nekako na našu psihu. -shvati da previše priča i samo se nasmeje. -Izvini, znam ovako ponekad da lupam gluposti, mada prestajem, svakako nije zanimljivo. -uzdahne i iskrivi usne kada ukapira da je opet lupio nešto. Pogledao je u njenu ruku i stavio telefon u džep, jer mu je u drugoj ruci bila flašica vode, pa joj pružio ruku. -Theo, nema na čemu, i svaki naredni put, iako se iskreno nadam da ih neće biti.

[Amanda Seyfried]

Njegov govor naterao ju je na histeričan smeh. Stavila je ruku preko usana brojeći u sebi do dset. Uspela je nekako da promrmlja "Izvini" pre nego što se opet zakikotala. "Ne ozbiljno, i ja imam svoje momente. I to ne retko, dodušene nazivam to glupostima, više prijatno ćaskanje. Svakako, to što si rekao ima smisla, sve što učinimo nas karakteriše. Na primer, ja sad mnogo pričam, svesna sam toga ali sve jedno ne prestajem, i ti odlučiš da me ubiješ pošto ne možeš da me slušaš. I beng." nakrivi glavu podižući ruke kao da se brani "Postao si ubica." prihvati njegovu ruku šireći usne u osmeh "Pa pošto ne primam platu, zaista bi bilo lepo da ih ne bude."

[Theo James]

Napravio je neku čudnu grimasu kada je video kako se smeje i samo podigao ruke kao da se brani. -Moja je greška, obično se ovo ne desi kada se tek upoznam sa nekim. -stavio je ruku preko očiju. -Bolje da pobegnem, a ti da zaboraviš da si me ikada upoznala, ako je to ikako moguće. -nasmeje se i spusti ruku, pa i sam počne da se smeje glasnije kada čuje njenu priču. -Okej, ne delujem valjda kao neko ko ide okolo i ubija ljude koji puno pričaju? Pa onda bih trebao da ubijem sebe, i da to uradim odavno, a onda ne bi bio ovde i pričao sa tobom. Kraj. -ugrize se za usnu i odmahne glavom. -Priznajem, nisam normalan.

[Amanda Seyfried]

Uzdahne teatralno zabacivši kosu u stranu "Hoćeš da kažeš da je ovde iko normalan? Hm, svi smo mi ludi, neko više neko manje. Ti i ja možda više ali ako ti je za utehu znam još nekoliko njih koji su možda čak i gori." klimne glavom par puta. Amandi je prijao razgovor, volela je opuštene priče, nisu bile naporne a odvlačile su pažnju od obaveza. "Da ti kažem iskreno, trebao bi da pobegneš pre nego što se opustim. Mislim, opuštena sam i sada ali, pitaj mog cimera ako je uopšte živ i dalje. Obično sam mnogo gora." dok je govorila podigla je kosu u rep.

[Theo James]

-Pa nije da ne poznajem par osoba, koje mogu da nazovem normalne. I verovatno ti isti me izbegavaju u širokom luku, ali kao da je bitno. -odmahne rukom i slegne ramenima. -Ima i onih kojima prija moje društvo. -pročisti grlo, pa kaže više za sebe. -Makar se ja nadam da je tako.
Na prvi pogled činilo mu se da je zanimljiva devojka i bilo mu je drago što su se upoznali, pa se nasmejao krajičkom usana zbog te činjenice.
-O, čekaj, ako nije živ, koga bi trebali da optužimo za to? -podigao je obrvu i rekao ovo ne skidajući osmeh sa lica, jer se šalio. -Iskreno, meni odgovara i voleo bih da vidim šta znači to ´mnogo gora´.

[Amanda Seyfried]

"Ako ti išta znači, meni prija tvoje društvo. Mada ti i ja nisam najbolji primer pošto sam dosta društvena, a pored toga sam luda pa.." odmahne glavom puštajući da joj rep mlatara levo desno. 
Suzila je oči pre nego što je odgovorila "O ne znam, to se i ja pitam. Mora da je neko stvarno opasan." ostala je mrtva ozbiljna, praveći se da razmišlja o mogućnostima. Nije mogla da suzdrži smeh. "Znam da se šališ. A možda si samo lud. Udavila bih te za pet minuta, možda i manje."

[Theo James]

Podigne obrve iznenađena, pokušavajući da prikrije zadovoljstvo nakon što je rekla to. -Pa drago mi je, ako si ozbiljno to rekla. Mislim, ko zna, možda se ne vidimo nikada više, tako da.. -nasmeje se ponovo i otpije malo vode, pa ubaci flašicu u kantu koja je bila pored.
-Pa, sumnjam na jednu osobu, ali ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, moraću da ispitam. -kaže malo tiše, gledajući je svo vreme u oči. -Za pet minuta? Ne verujem baš u to, možda bih za toliko uspeo ja tebe.

[Amanda Seyfried]

Nakrivi glavu u stranu "Da li misliš da kao neko ko je u čestitima lažem?" prevrne očima više za sebe, i dalje nije moga da navikne na to svrstavanje u jednu grupu. Previše je volela slobodu da bi se posvetila jednoj osobini "Ozbiljna sam, zabavan si." stvarno je tako mislila. "Znaš, sve se može kad se hoće." namigne mu. To je manje više bio njen životni moto, a pošto je ona htela sve...
Podigne jednu obrvu "Zašto misliš da ne bih mogla da pobedim? Smeš da se kladiš?"

[Theo James]

-Pa zapravo ne, ali ko zna, možda sam loš u čitanju drugih ljudi. -nasmeši se i nakrivi glavu kao ona. -U kom smeru ideš? -podigao je jednu obrvu, gledajući je. -Mogao bih da tii pravim društvo, ako nemaš ništa protiv? A možemo i da sednemo na onu klupicu, mislim da smetamo ovima koji prolaze. -osvrnuo se oko sebe i pomerioo malo u stranu da bi biciklista mogao da prođe.
-Pa hvala ti, ne dobijam tako često komplimente, još ću i da pocrvenim. -napravio je facu kao malo dete i nasmejao se.
-Pitaš me da li smem da se kladim? -kaže pomalo iznenađeno. -Bez razmišljanja, ovog trena, ako želiš.

[Amanda Seyfried]

Cokne "I da nisam čestita ne bih lagala, ne vidim poentu u tome." pomeri se za njim, taman na vreme izbegavši biciklu. Osvrnula se oko sebre pre nego što je odlučno krenula ka klupici "Današnji plan je bio da uživam u prirodi, znaš već, malo slikam i tako. Ali pošto više nemam telefon, verujem da će klupica biti okej." sela je pre nego što ga je ponovo pogledala, prekrstivši noge kao što je uvek radila. 
"Ako pocrveniš zezaću te do kraja vremena." rukom je zaklonila sunce, pošto je naočare zaboravila. "Okej, nemoj posle da plačeš kad izgubiš. Pre nego što pristaneš treba da znaš da sam stvarno dobra u ovome, mislim u slušanju i pričanju." klimne glavom par puta, stavljajući mu do znanja da to stvarno misli.

[Theo James]

-Dobro, dobro, verujem ti apslutno sve što kažeš. -nasmeje se, klimnući glavom kratko. -Vidiš, očigledno ti nije bilo suđeno da uživaš u prelepom pogledu, nego da se družiš sa mnom, što i nije toliko loše, ima par svojih prednosti. -nakezi se i sedne pored nje, pa se naslon i zažmuri, jer mu je smetalo sunce.
-Pa i neću, to sam samo tako rekao, nisam baš tip koji se crveni. -isplazi joj se i proviri kako bi je video.
-Već sam pristao, mislim da sam ti to stavio do znanja. -nakezi se.

[Amanda Seyfried]

"Dan je previše lep da bi ga bilo ko upropastio, pogotovu meni, a takođe sam ti već rekla da mi tvoje čavrljanje prija. Kad se to promeni veruj mi da ćeš saznati." zakikoće se zatvorenih očiju pa ga pogleda "U tom slučaju, šta je tačno ono što radimo ovde? Mislim, ima nekih pravila ili ne, i kako znamo ko je pobednik? Nisam razradila plan do kraja." počeše se po obrazu razmišljajući o opkladi. "Eh moramo i onaj deo sa rukama, inače se opklada ne važi."

[Theo James]

-Dan će uskoro da prođe, a onda ću i ja da ti dosadim. -kaže to brzo, da je jedva i sam razumeo šta je rekao, pa se nasmeje. -O, biću odbačen, naravno. -uzdahne tiho i pogleda negde u daljinu kao tužno zbog te činjenice.
-A što se tiče opklade, pa niam pametan, tvoja je ideja, tako da razradi plan kako god ti odgovara. -klimne glavom i zamisli se malo. -Samo, u šta se kladimo?

[Amanda Seyfried]

Napravi tužnu facu pa cokne par puta "O baš mi te je žao, ali vidim već si navikao na to pa ne bi trebalo da ti predstavlja neki veliki problem." zagleda se u daljinu potiskujući osmeh. 
"Ne bi trebalo javno da iznosiš svoje nedostatke." pogleda ga ko da nije normalan "Oh, izvini ako si se šalio, ja sve shvatam bukvalno." podigne noge na klupicu pa nasloni obraz na kolena "Znaćemo ko je pobednik tek kada se onaj drugi preda, odnosno kada se ti predaš, naravno. A što se nagrade tiče, pa meni je sasvim dovoljno zadovoljstvo da te pobedim ali ti slobodno smisli to, meni je sve jedno." kaže malo brže nego što bi trebalo, nadajući se da je uspeo da pohvata sve.

[Sponsored content]